Наша матурантска екскурзија ове године је реализована у периоду од 13. 10. 2024. до 17. 10. 2024. године.

Прва дестинација био нам је Охрид, град прожет хришћанском историјом и нама битан због мисије Ћирила и Методија. На овом простору подигнуто је чак 365 светиња, од којих је после најезде Турака сачувано свега тридесетак. Већина светиња се налази у Старом граду, који одише јединственом архитектуром налик нашим конацима, али са знатним разликама. Прво смо обишли цркву Св. Софије, познату по својој акустичности и живопису, који је ,нажалост, уништен током Османлијског доба. Обишли смо и цркву Светог Климента и Пантелејмона, која представља најстарију словенску светињу на тлу Македоније, као и најстарији универзитет у Европи, и римски амфитеатар. Затим смо сишли у обилазак црквице посвећене Св. Јовану, која се огледа над плаветним Охридским језером.

С обзиром на то да смо цео други дан провели у путу, у касним вечерњим сатима отишли смо да видимо спомен плочу нашим српским војницима, који су боравили на Крфу током Првог светског рата. Сутрадан смо посетили Српску кућу, музеј посвећен боравку српске војске и врховне команде на Крфу од 1916. до 1918. године. Кустоси музеја су нам поклонили венац и заставе Србије и Грчке, а затим смо певали „Тамо далеко“, песму Ђорђа Маринковића, приликом одласка до острва Видо. Обилазак Маузолеја и Плаве гробнице нам је оставио изразити осећај духовности, јер свако ко дође, није више само туриста, већ постаје и ходочасник. Слободно време провели смо у обиласку трговачких улица и других знаменитости, а имало смо и прилике да се окупамо у Јонском мору надомак хотела.

У раним јутарњим сатима кренули смо ка Метеорима. Пут је био напоран, али је у сваком смислу вредело видети како је једно јединствено чудо природе послужило као идеално место за хришћанске светиње. Посетили смо Преображењски манастир, убедљиво најстарији, највећи и најидеалнији манастир за туристе. Састоји се од цркве посвећене Преображењу Господњем и музеја. После смо обишли чувену радионицу за израду икона у Каламбаки и најзад смо кренули ка Паралији. Нашу екскурзију смо такође прославили у дискотеци те исте ноћи.

Последњег дана смо обишли Солун. Наша кључна дестинација била је Српско војничко гробље на Зејтинлику. На гробљу су сахрањени српски, енглески, италијански, руски и француски војници. Упознали смо се са дирљивом причом о породици Михаиловић, која је од 1927. у три генерације узастопно чувала ово гробље у Солуну. Међу најистакнутије чуваре овог гробља издваја се Ђорђе Михаиловић, који је био чувар непрекидно од 1960. до 2023. године. Старање о гробљу препустио је својим потомцима, а у његову част му је у септембру ове године изграђена и биста. Слично као и код Плаве гробнице, имали смо прилику да потражимо имена наших предака. Оно што је најинтересантније код овог града јесте спој савремение архитектуре и остатака из римског и византијског периода. Од најбитнијих знаменитости издвајају се Бела Кула, Галеријусов славолук, Ротонда, црква Св. Димитрија, црква Св. Софије, променада Никис, Трг Вардариу и споменици посвећени Александру Великом и Филипу II. Слободно време смо провели обилазећи Аристотелов трг и остатак центра града пре поласка кући.

Сматрамо да је ово једна од најлепших екскурзија која нам је омогућила да отпутујемо далеко, упознамо нове пределе, нове људе и сопствену историју. Такође, гостопримство домаћина и дружење са нашим вршњацима, професорима и водичима нам је још додатно улепшало путовање. Дуго ће нам остати у сећању, а за неке од нас то сећање је представљено и акварелима на папиру.

До неког следећег путовања, много поздрава од једног матуранта.