Ученици Гимназије Смедерево су 4. априла 2024. године организовали хуманитарну приредбу за свог вршњака Александра Ристића коме је потребна новчана помоћ за лечење.

Доказали су да музика и поезија могу једна без друге, али су још снажније када се удруже. Изнели су своје емоције и жељу да помогну онима којима је потребно.

Уз музику су нам представили поезију наших познатих песника, па је приредба почела казивањем добро познатих стихова песме  ,,Што се боре мисли моје" Михаила Обреновића. Затим смо били упознати са животом и радом Бранка Радичевића. Живи легенда о љубави првог романтичарског српског песника и Мине Караџић. Његова платонска лубав је била материјализована у уметност и постала заувек слушана и вољена. Хор је извео његову песму ,,Пјевам дању, пјевам ноћу".

Најплоднији песник српског романтизма, Јован Јовановић Змај  је песник уз ког смо сви ми расли. Његова песма ,,Тихо ноћи" се налази на репертоару многих музичара, али и на репертоару родитеља, бака и дека, који уз њу више од стотину година успављују децу.

Хор нам је извео и ту предивну песму која враћа успомене свима на детињство.

„Остајте овдје, сунце туђег неба неће вас гријати ко што овдје грије" је цитат Алексе Шантића чија је поезија била врло разнолика. Казивање његових песама пратило је клавирско извођење.

Затим су нам били представљени и савремени песници: Душко Трифуновић и Божидар Тимотијевић, чије су песме дале значајан допринос поп и рок музици.

Наш хор је отпевао песму ,,Девојка мала" која је разиграла публику.

И за крај, песник, музичар и сценариста, Ђорђе Балашевић, који је рушио границе и спајао генерације. Имали смо прилику да видимо плесну тачку уз песму ,,Рингишпил".

Ова приредба нам показује колико су наши ђаци креативни и вољни да помогну сваком  коме је помоћ потребна. Захваљујемо се на дивној вечери професорки Драгани Миленковић и свим учесницима.