Јован Јанићијевић рођен је 1922. године у Смедереву у породици која је припадала круговима смедеревске буржоазије. Похађао је Смедеревску гимназију и Гимназију у Штипу. Започиње студије медицине у Београду, али се као члан Скоја (Савезне комунистичке омладине Југославије) враћа у Смедерево. Учесник је Народноослободилачких борби. Погинуо је 2. септембра 1943. године.

Живот између Смедерева и Штипа

Јован Јанићијевић био је у Смедеревској гимназији све до 1937. године, када по жељи оца бива премештен у Штип. Иако су његови другови сматрали да је био избачен из школе, Јован је напустио Смедеревску гимназију јер је његов отац сматрао да је Јованово чудно понашање узроковано дружењем са сиромашнијим ученицима. Послат је у Штип, где су, како се говорило, „у бившој Југославији људи слати само по казни“. У овом граду, службовали су као наставници његови рођаци, брачни пар Барбадић, што је и био разлог његовог преласка у баш овај сиромашни градић.

Младалачки бунт и политичка активност

Иако се на студијама медицине у Београду истакао и сврстао у редове напредне омладине Универзитета, он одлучује да прекине са студијама и као члан Скоја, враћа се у Смедерево како би радио са скојевцима Гимназије за време окупације 1941. Члан Скоја и члан КПЈ постаје 1940. године. Због својих слободарских идеја неколико пута је хапшен, а после изласка из затвора одлази у партизане 1942. године. Погинуо је као члан Партијског поверенства за срезове великоорашки и јасеновачки, 2. септембра 1943. године, између Голобока и Смедеревске Паланке.

Школске 1966/1967. године Гимназија узима име свог некадашњег ђака Јована Јанићијевића и одређује 15. мај као Дан школе. Исте године у холу Гимназије је постављена и његова бронзана биста.