Радивоје Лола Ђукић је рођен 3. априла 1923. године у Смедереву. Био је ђак Гимназије, и по завршетку Гимназије, најпре уписује студије сликарства на Ликовној академији, а онда и филмску режију на Високој филмској школи у Београду. Најпре је радио као уредник Дечјег и Драмског програма, као и Забавног програма Радио Београда.

Оснивач је Хумористичког позоришта (Позориште на Теразијама), а у Телевизији Београд од њеног оснивања делује као помоћник директора за продукцију, главни и одговорни уредник културно-уметничког програма (до 1963). Највећи део своје активности на Телевизији Београд посветио је хумористичком програму. Режирао је више играних филмова. Поред тога снимао је документарне, наставне и лутка-филмове, као што је и писао песме и позоришне комаде за децу. Писац је многобројних комедија: Златни мајдан, Бог је умро узалуд, Човек са четири ноге, Морам да убијем Петра, Усрећитељ, Једна љубав и пет покојника, Крадем, крадеш, краду, и мјузикл Уби или пољуби.

Као комедиограф, Ђукић је један од најигранијих домаћих аутора шездесетих и седамдесетих година на југословенским театарским сценама. Највећи део свога комедиографског стваралаштва посветио је телевизијском медију. Аутор је око 200 серијских хумористичких емисија и ТВ комедија и сатира које је најчешће сам режирао. Аутор је хумористичких сећања објављених у књизи ,,Склеротични мемоари“.

Био је ожењен глумицом Вером Ђукић. Њихов син Андрија је такође редитељ. Жена му је била и новинарка Јелена Јовановић, која је после Лолине смрти све учинила да његов рад не падне у заборав.

Умро је 7. септембра 1995. године у Београду.